У ноћ, петка, 12. фебруара, од храма Светога Саве кренуо је пун аутобус младих ходочасника, уз благослов владике Рашко-призренског Артемија,  пут свете српске земље. Током првих јутарњих часова суботе, 13. фебруара, аутобус је прешао административну линију на пункту код Јариња. Затим је прошао кроз српска места Лепосавић, Звечан и Косовску Митровицу, где су се ходочасници код споменика поред моста на Ибру, поклонили сенима српских жртава НАТО и УЧК терориста. Одатле је аутобус наставио свој пут ка Метохији, кроз јужну Миторовицу где је добио безбедносну пратњу.

 Прва станица на поклоничком путу је Пећка Патријаршија, где се стигло током јутра. Одатле, након обиласка манастира и разговора са сестринством манастира, ходочасници су отишли за манастир Високе Дечане, где су примљени и послужени од братства манастира. Током боравка у манастиру било је разговора и предања о историји манастира и фресака. Из Високих Дечана отпутовало се за Призрен, у центар града, у цркву Богородице Љевишке. Црква је иначе затворена, па је наш долазак захтево ванредно откључавање како бисмо обишли српску светињу, која је више пута рушена, паљена и оскрнављена. Млади ходочасници су почистили ђубре које су шиптарски варвари преко ограде и бодљикаве жице бацали у цркву. Из некада царског, српског, града Призрена, путници су отишли у манастир надомак града, манастир Свети Архангели, где су  дочекани, примљени и послужени од стране монашког братства манастира. На самом прилазу у манастир стоји мала база немачког КФОРа, кроз чији коридор је пункт за улазак у манастир. Војници нису хтели у почетку да пусте ходочаснике, али се инсистиралоо на разговор са командиром. Током разговора вођа пута са командиром немачког састава КФОРа, који је захтевао да и ако нас пусте унутра, претходно буде извршена строга контрола сваког ходочасника.Тада се појавио јеромонах манастира Свети Архангели, који је на чистом немачком очитао добру буквицу командиру пошто је такво понашење нажалост постала пракса код немачких војника. Затим су ходочасници ипак ушли на земљиште српске светиње која је била до темеља порушена, и где монаси који га реконструишу, бораве у конацима и богослуже у капели који су новонаправљени. Ту су се послужили, и у дугим разговорима са монаштвом прошли теме око историје манастира, православног погледа на свет и правих вредности друштвеног система какав треба да буде. Из манастира Свети Архангели ходочасници су отишли у српску енклаву Велика Хоча, у којој су обишли Дечанску винарију и цркве Велике Хоче, имали вечеру са мештанима и потом се разишли по кућама српских домаћина у којима су ноћили. У недељу, 14. фебруар, ходочасници одлазе у манастир Зочиште на литургију, после које разговарају са братством манастира. Одатле су отишли на планинске обронке Метохије, где су виногради метоси српских манастира. Како је тога дана слава Свети Трифун, заштитник винара, ходочасници су били у винограду који је освештало свештенство из Велике Хоче. Након сечења винове лозе, ходочасници су отишли за манастир Грачаница. Тамо су дочекани од стране сестринства манастира Грачаница, којима је предато преко 2 тоне хуманитарне помоћи коју су сакупили: Српски народни покрет 1389, Удружење студената Правног факултета "Номоканон" и друштво гуслара "Цар Лазар". Током њиховог боравка у манастиру Грачаница, били су сведоци велике срамоте и безакоња, које смо описали у чланку "истина иза зидина". Из манастира Грачаница отишло се на Газиместан, где се поклонило сенима светих ратника Косовске битке. Након тога ходочасници су отишли за Косовску Митровицу, где су се срели са домаћинима са Видовданског марша и до Лепосавића где су ходочасници дочекани од домаћина са прошлогодишњих барикада против ЕУлекс царине. Након дружења са локалним српским живљем, ходочасници су се вратили за Београд и одатле за друге градове Србије из којих су дошли на ово путовање.