|
||||
| Зашто смо против ЕУ? |
|
Србија без алтернативе је поражена Србија. Упркос огромним напорима скоро свих политичких партија и медија да представе евентуално чланство у Европској унији у позитивном и чак ултимативном светлу, тихи отпор још увек постоји. Нисмо сви за чланство у Европској унији, и имамо добре разлоге зашто.
Демократски дефицитУ Европској унији постоји значајан „демократски дефицит“. Власт је централизована и изолована од народа; неизабрани комесари и неодговорне бирократе воде главну реч. Бриселска бирократија је огромна и самослужећа. Сваком приликом када резултат народног изјашњавања није био по вољи владара, исказани став је игнорисан. Принцип један човек – један глас не постоји и грађани немају утицај на развој и политику Уније, која одлучује о свим сферама њихових живота. Због неизабраних бирократаЕвропском унијом владају комесари и бирократе које нико, никада није бирао на демократским изборима. Унију предводи Европска комисија – сачињена од 27 комесара – која делује уједно као извршни, законодавни и правосудни орган. Ова институција није одговорна грађанима Уније и самовољом влада народима Европе. Комесари су обавезни да бране интересе Уније, не својих матичних држава; бирају их политичари иза затворених врата, не народ.[1]Ступањем на снагу Лисабонског споразума, Комисија је добила надлежност да самостално делује као извршни орган Уније – за то је до сада добијала овлашћење од Савета Европске уније, односно шефова држава чланица. Тиме, Комисија је постала институција која није одговорна ни бирачима (који је не бирају) ни представницима држава чланица (који је не могу обуздати). Сама срж Европске уније – њена „влада“ – противна је принципима демократије: три независне гране власти, слободни избори, јавност рада институција. Судбину 500 милиона људи контролише 27 комесара. Због централизације законодавстваСве законе и директиве пишу бриселске бирократе, а предлаже Комисија која суштински има апсолутну контролу над законодавством Уније; закони Уније имају првенство над законима држава чланица.У прилог тврдњи да комесари и бирократе фактички управљају законодавстом иде и чињеница да тренутно не постоји начин да грађани поднесу законску иницијативу. „Европска грађанска иницијатива“ – предложено решење за овај „дефицит“ – захтеваће скупљање потписа грађана у трећини земаља Уније (тренутно 9 држава) од најмање 0.2% становништва (у просеку око 10 милиона потписа) у временском року од годину дана ради подношења законске иницијативе. Међутим, чак ни после таквог подвига, иницијатива не би била обавезујућа за Комисију, што значи да се ништа неће променити.[2] Због бескорисног и скупог парламетнаЕвропски парламент – који суштински само потврђује иницијативе Комисије – је више пута покушао да сузбије мањинске и евроскептичарске посланике. Уз то, ригорозни услови за стварање посланичких група – који су предуслов за учествовање у комисијама и за доданта средства из буџета – спречавају њихово учешће. На овај начин, Парламент гуши мањинско деловање, и онемогућава изабраним представницима народа да представљају мишљења која нису већинска.Парламент нема утицај на Комисију осим прихватања предодређених кандидата (никада није гласао против предлога), нема надлежност за покретање законских иницијатива, а у већини области одлука 736 посланика вреди исто колико и одлука Савета, који броји 27 чланова. Ретко који грађанин Уније зна име свог представника у Парламенту, а огромна већина не зна ништа о питањима која се тамо разматрају. Узгред, непознати и бескорисни посланици зарађују око 90.000 евра годишње, а трошкови по посланику достижу више од милион евра.[3] Због игнорисања народне вољеЕвропска унија је позната по игнорисању народне воље. Предлог Устава ЕУ је убедљиво одбачен на референдумима у Француској и Холандији 2005. године, након чега је Устав преименован у Лисабонски споразум и прогуран кроз националне парламенте без новог изјашњавања. Пошто то није било могуће у Ирској, Ирци су једини добили прилику да се изјасне о преименованом Уставу; Они су одбили споразум 2008. године. Европска комисија их је натерала да понове референдум годину дана касније када су – под притиском уцена и економске кризе – коначно прихватили споразум. Тако је Европска унија, упркос три неуспешна референдума, добила Устав под именом Лисабонски споразум.Због бирократске војскеБриселска бирократија по бројности личи на војску. Организација „Отворена Европа“ процењује број запослених на око 170.000. Само бирократија годишње поједе око 8 милијарди евра, што је више од целог буџета Србије! Искуство нам показује да је тешко ограничити бирократију и локалне управе, а камоли државне или у овом случају целе Уније. Централизован модел руковођења континентом је осуђен на пропаст.[4]Због корупције и неефикасностиЕвропски суд ревизора већ 15 година за редом одбија да потпише извештај о извршењу буџета Уније. Комисија је надлежна за извршење буџета. Бројне и озбиљне малверзације средствима из буџета – који износи више од 140 милијарди евра – су хроничан проблем Уније. Тај проблем Комисија не жели да реши због економске користи коју политичка елита црпи из могућности трошења енормних средстава без контроле. Пројекат Европске уније је златна кока за пропале проевропске политичаре.[5]Двадесеттри језика су у службеној употреби у Унији. До сада донети закони и регулативе се простиру на више од пола милиона страница и више од милијарду речи. Њихов број се повећава скоро геометријском прогресијом. Рад институција Уније је крајње неефикасан, а терет регулативе на грађане и привреду Уније је све већи.[6] Због пропаганде без суштинеБуџет Европске уније за пропаганду износи више од 2 милијарде евра, то је више средстава од годишњег буџета Кока-Коле за маркетинг. Велики део активности институција Уније се своди на саморекламирање кроз видне, иако суштински небитне, инвестиције. Тако Унија улаже у фасаде школа и установа – под условом да табла са плаво-жутом заставом буде истакнута – и поклања возила хитне помоћи – под истим условом. Велике паре такође иду невладином сектору који се користи као „независна“ потврда позитивне политике Уније. Све то користећи паре пореских обвезника.[7]Због начина функционисањаДо недавно, Унија је функционисала на основу консензуса – под претњом вета сваке чланице – и промене односа у Унији су се регулисале новим споразумима. Лисабонски споразум је „укинуо“ ту праксу тако да је сада могуће мењати постојеће споразуме, што значи да се „устав“ Уније може мењати по вољи бирократа без учешћа народа.[8]Због рестриктивних законаСлобода изражавања у Унији је ограничена, на пример, Директивом о спречавању расизма и ксенофобије у којој се, између осталог, криминализује и порицање ратних злочина. Имајући у виду мноштво неправедних и једностраних пресуда у Хашком трибуналу, које су меродавне за Унију, било какво преиспитивање чињеница ратова на простору бивше Југославије је забрањено у Унији под претњом кривичног гоњења.[9]Још један пример је Директива о интелектуалној својини која криминализује и најблаже облике кршења копирајт прописа, и омогућава великим медијским корпорацијама да – без судског налога – траже информације о „изгредницима“, користе приватне фирме за заплену имовине и блокирају жиро рачуне. Просто речено, Европска унија служи интересима мултинационалних компанија чак и када су супротстављени интересима грађана.[10] Због бесмислених законаЧланством у Унији, свака држава, установа, предузеће и појединац обавезују се да поштују досадашњих 660.000+ хиљада страна регулативе Уније, која се шири сваке године. Осим што такво законско оптерећење неминовно гуши привреду и омета слободан живот грађана, често је и бесмислена. Унија је, до почетка тренутне кризе, прописивала димензије и облик воћа и поврћа које може да се продаје. Још бесмисленији је закон који захтева одобрење корисника за сваки „куки“ који интернет сајт жели да направи на њиховом компјутеру, што би, када би се примењивало, створило огромне проблеме за функционисање многих сајтова.
Због стварања федералне државеЦиљ стварање државе Европске уније постаје све очигледнији. Лисабонски споразум успоставио је функције председника Савета Европске уније, функцију спољнополитичког представника Уније, као и многе друге атрибуте државе: држављанство, химну, заставу.[11]За разлику од декларативног залагања за децентрализацију, Унија представља највећи пројекат централизације на територији Европе икада започет. Сличну обману представља и Статута Војводине, чије се недавно усвајање образлаже као корак ка децентрализацији, а у стварности представља централизацију покрајинске и паралелизацију државне власти. Статут представља самодеструкцију Србије, разбијањем на централизоване делове; Унија представља самодеструкцију националних држава Европе, утапањем у централизовану масу. Ако наставимо овим путем, делови раскомадане бивше државе Србије ће се, на крају, утопити и нестати у бирократском паклу Уније.
Због губитка кључних ресораЕвропска унија постепено преузима све више надлежности од држава чланица. Следећи на реду су одбрана, правосуђе и пореска политика. Унија развија дипломатску функцију.Централизација ових области – претходно у надлежности националних влада – јача моћ бриселских бирократа и комесара, и слаби институције држава чланица. Такође, Лисабонски споразум је укинуо национални вето у 68 области где је до сада постојао. Сваки националиста који сматра да једино национална држава, поштујући демократска начела, може да обезбеди слободу и просперитет за свој народ мора бити против оваквог федералистичког пројекта. Косово и Метохија – разлог вишеЗа Србију – упоредно принципијелном ставу о супротстављању недемократским наднационалним творевинама – велику препреку представља и чињеница да већина чланица Уније признаје нелегално проглашену независност Косова и Метохије, и Унија предводи мисију Еулекс чији је циљ стварање институција независне државе у овој српској покрајини. Свака чланица може да блокира чланство кандидата, Србију ће блокирати чак 22 земље које не признају наше границе. Да би Србија приступила Европској унији, мора се одрећи Косова и Метохије.Европска унија – Не, хвала!
[1] http://en.wikipedia.org/wiki/European_Commission
Powered by !JoomlaComment 3.26
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved." |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Последње ажурирано ( понедељак, 04 јануар 2010 21:34 ) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||